 |
| Стратег Богуновић |
Новинар Синдиката:
Гасите сталешку групу, због чега? Куда одлазите и опет, због чега?
Стратег Богуновић:
Пре свега бих се захвалио на Вашој понуди да дам интервју за „Синдикалну борбу“.
Сталешку групу гасимо из више разлога. Један од њих, а можда и најважнији, је свакако жеља да на тај начин искажемо своје неслагање у погледу спољне политике која се тренутно спроводи у смислу савезништва са организацијом ОНЕ, а која је наишла на свесрдну подршку скоро свих породица које су, као што знамо, тај савез и потписале. Пошто је тај чин спроведен у одајама Сабора сталежа као државне институције, то смо сматрали за сходно да на овај начин скренемо пажњу да немамо намеру нити да будемо заступљени, нити да учествујемо у даљем раду Сабора, макар ни формално, докле год се политика савезништва са ОНЕ буде спроводила. Други разлог за гашење сталешке групе јесте жеља доброг дела наше породице да започнемо нови живот и породично предузетништво у иностранству, што ће неминовно довести до селидбе, а самим тим и до слабљења гласовног капацитета наше сталешке групе јер се мора имати боравиште на територији Србије. Међутим, питање гласовног капацитета је свакако постало излишно у светлу првог разлога за гашење сталешке групе који сам већ навео. Коначну одлуку о самом одредишту нашег путовања ћемо тек донети, с обзиром на то да разматрамо неколико могућности.
Новинар Синдиката:
Ваше мишљење о тренутној политици у Србији?
Стратег Богуновић:
Што се тиче тренутног стања на унутрашњој политикој сцени, оно је у бити остало исто као и досад, што ће рећи подељеност на неколико табора који су међусобно често супротстављени и који тешко да могу искрено сарађивати, а понајмање измирити ставове које имају једни према другима. Не треба бити у заблуди да су се породице у Србији, које уједно и чине окосницу политичке моћи у краљевини, ујединиле и пружиле једна другој руку помирења потписивањем савеза са ОНЕ. То што се већина породица „ујединила“ против спољног непријатеља оличеног у Бугарској свакако неће довести до суштинског измирења и искрене сарадње у будућности, јер чим спољна опасност буде отклоњена, ствари ће се вратити на старо, а то значи наставак њихове међусобне нетрпељивости. Што се тиче спољне политике, већ сам у одговору на Ваше претходно питање споменуо наше неслагање са потписаним споразумом о савезништу са ОНЕ. То ће имати дугорочне последице, а утицај поменуте организације ће у времену које долази само јачати и сигуран сам да ће се он одразити у будућности и на званичну спољну политику Србије. Односи Србије са земљама у окружењу, али у Европи уопште нису у довољној мери развијени и у том погледу постоји велики простор за побољшање што би се свакако уз помоћ и напор способних дипломатских представника и могло постићи. Међутим, питање је у којој мери ће унапређење односа са другим државама бити успешно у светлу званичног савеза Србије и ОНЕ.
Новинар Синдиката:
Шта мислите о рату са Бугарском?
Стратег Богуновић:
Рат са Бугарском је само врхунац једног вишегодишњег пограничног спора између наше две државе за који се већ врло дуго није могло изнаћи мирно решење којим би обе стране биле задовољне. Иако је било више покушаја да се изнесу различите понуде и да се о решавању проблема разговара, очигледно је да није било довољно спремности, воље или слуха да се нешто конкретно и учини у циљу коначног превазилажења поменуте ситуације. Стога, једина преостала могућност да се оправдани интереси Србије заштите јесте управо војно решење и у том смислу поздрављам и подржавам рат који се повео за ослобођење отете србске земље. Иако у начелу не спадам у оне који ће подржати оружано решавање међународних спорова, очигледно је да у датим околностима није постојало другачије решење.
Новинар Синдиката:
Постоји ли разлика између политике у Србији када сте ви били већник и сада?
Стратег Богуновић:
Када се осврнем на период када сам био већник и кад осмотрим време које је уследило након тога, мислим да нема неких суштинских разлика у погледу наше политичке сцене, осим што на њој сада има више учесника у изборној трци што додатно отежава касније састављање већа. Као што сам већ споменуо, и даље је заступљена велика подељеност међу политичким чиниоцима, без изгледа на неко истинско побољшање, а управо је превазилажење несугласица оно што је потребно Србији. Између осталог, треба узети у обзир да само мањи део становништва краљевине припада породицама које су заправо главни политички чиниоци, а да је велики број обичних грађана изван тога. Самим тим се поставља питање шта се у политичком смислу догађа с тим људима који чине огромну већину тзв. „несврстаних“ и да ли неко уопште зна чему они теже и да ли се залаже за њихове интересе. Присутна је једна групација која претендује на управо на то да буде некаква грађанска иницијатива, али многима она с разлогом делује компромитовано и неискрено. Узимајући у обзир целокупну политичку сцену, моја искуства у разговору са грађанима, чини се да је највећи део обичних људи дубоко разочаран нашом политичком сценом, да велики број њих уопште и не гласа на изборима за веће и да је очигледно потребно да политички чиниоци више обрате пажњу на потребе и жеље ових људи.
Новинар Синдиката:
Каква су Ваша предвиђања везана за Србију, што се тиче економског и војног дела Краљевине?
Стратег Богуновић:
Што се тиче војног дела, ја збиља не очекујем да ће у неко догледно време доћи до решавања проблема који су већ дуго заступљени у војсци, пре свега из разлога што је она под утицајем постојећих породица и самим тим је војска расподељена између њих, где је свако добио „свој део колача“. Свака озбиљнија реформа о којима се у више наврата говорило могла би угрозити постојећи систем и евентуално пореметити „однос снага“ унутар ње, те би се можда могло десити да неки од људи на важнијим местима буду том и таквом реформом истиснути, што свакако није никоме од њих у интересу. Кад је реч о привредном делу, рат са Бугарском ће из сасвим разумљивих разлога пореметити тржиште и довести до несташица појединих производа, али се надам да ће градоначелници својим трудом и залагањем успети да неповољна дејства сузбију или пак смање на најмању могућу меру. Положај Србије је у спољнотрговинском смислу повољан и ваља га користити што више, али како спољна трговина често зависи и од спољне политике једне државе, то је потребно размотрити и преиспитати садашњу званичну спољну политику Србије и учинак који би она могла имати на извоз наше робе у иностранство. Уз повећање конкурентности домаћих производа и повлачење правих потеза у области међународних односа, несумњиво је да ће и привредни успех Србије бити осигуран.
"Захваљујемо се српском великашу Стратегу Богуновићу што је одвојио времена за наш лист!"
